ispod starog vinograda

na jugoistočnoj padini

neke planine na Balkanu

stajao je jedan kamen

ogroman

prljav

crn

ta je stena stajala tu godinama

decenijama

vekovima

nikada niko nije ni pomislio

da je pomeri

niti da je ukloni odatle

jednog ravnodušnog leta

prelet divljih ptica

trajao je punih sedamnaest dana

kamenu je bilo svejedno

ptice su letele neprestano

neumorno

jednosmerno

u savršenom letačkom poretku

dva su čoveka došla do kamena

zastala

neko vreme gledala u nebo

zatim je jedan otišao

drugi je ostao

zamišljen

naslonjen na prašnjavu stenu

još jednom je pogledao nagore

ispustio težak

rezigniran uzdah

svestan da ni putanju

ni tempo

živog nebeskog toka

nije sposoban da promeni

onda je pokušao da pogledom prodre

u nepojamnu dubinu kamena

i rodila se ideja...

Milen Šelmić