Zamišljena. u senci noćnih uzdaha

Iščitavam drhtaje razbacanih po koži

Trudim se da zapamtim trenutke bez daha

boje i mirise što ih misao množi.

Al samo me smešak, u ovom trenu,

nabujalog u nutrini, sladostrašćem vodi

i ovako podatnu i snenu

plam vaseljenski u pupku rodi.

Usnama ti uzavrele konjice

Među prolećno bilje napasah

I zabludelo, poljubih ti lice

Bezbroj dodira na telo ti nabacah.

Venama te mojim grlih netremice

Kako su ovi časi kratki, što prati

Probuđena moja leptirice

Mrak iz prikrajka među nas svrati.

I želju mi, tek probuđenu

Od slasnih linija tvog kopljanika

U grlu osta tek kapljica što krenu

U oku tek iscrtana slika,

Još vlažna i podatna, oblivena

U bezbroj se tonova obuče

Zgrabih je pogledom, snena

Pod grudi uzavrle se uvuče.

Noćas ću se tobom pokriti

I ova krila što mi ih tvoje usne daše

U jastuk sa snom skriti

Prepuštena tvojim rukama što me grljaše.

Tek zora kada me probudi i zaviri

U oči moje što sanjaše

Moći će da smiri

Galope konjice naše...

Malaino