(pozajmljeni stihovi)

Napisala je pismo, i...

nije ni važno šta je bilo s njim,

važno je kako ga je pisala.

Mirno, i nemirno.

Znala je...

Osećala je radost u snovima.

Nisu važni ni razlozi,

ni da li je pismo poslato.

Stiglo je na adresu.

Golub je dao svoj obol,

kao simbol,

i kao vesnik,

jedan plavi golub,

koji se, kao slučajno,

našao tu.

Napisala je pismo, i...

nije bilo potrebe da ga pročitam,

golub mi je ostavio jedno plavo pero,

umesto pečata.

I miris njene kose.

Tog jutra sam je ljubio,

kao plimu i kao oseku,

kao moj razlog,

i kao moje ćutanje.

Milen Šelmić