DOBRO JUTRO
iščupala je trepavice,
iscepkala na sitno. šapatom
rekla je: tako je majka ložila prve vatre
nenavikla na balkanske zime. jer znala je
kako goreti dugo. u matičnim knjigama
moga straha, gustom češlju nesanice.
u vinu s nešto trunja, trunući
kao mesečeva alpaka. u rečima-trnju,
što su me dizale u nekim od prošlih
života. zvoneći poput budilnika
Sjajno, Jagoda! Moj naklon i pozdrav:)
Hvala, dragi Mirko! Zagrljaj ( )
lp
Jagoda
urednica
Poslano:
14. 12. 2016 ob 19:19
Spremenjeno:
14. 12. 2016 ob 19:20
Oh, ta začetek: populila si je trepalnice in jih nasekljala ... in zakurila ogenj - tak je dolgo gorel - in to je prešlo vanjo od prvobitnih ljudi (upamo, da nas kdaj v mrzlih zimah življenja izvleče prav pragen) - če ne govorimo tudi o nadaljevanju pesmi, v kateri se zdi, da je izvor nesporazumov (ali pa strahov) ravno prehod na verbalno izražanje ... čestitke,
Ana
Zahvaljujem, Ana, na izuzetno nadahnutom komentaru i pažnji.
Da, vatra kao izvor života savršeno se uklapa u sliku majke, reklo bi se - neodvojive su. I svi strahovi, koje nam život kasnije nametne, i nesporazumi, dakako, uz tu i takvu sliku lakše se podnesu.
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 11. 12. 2016 ob 09:49
- Prebrano 637 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 506.57
- Število ocen: 16