UGAŠENI GNEV
Otkad te nema
Osetila sam bol koji u nemuštosti svojoj
Gasi gnev posejan životom
I sve se poravnava
A onda... kao olakšanje
Iz ugašene vatre uzdah se digao dima
Nešto moje
Što pripada nebu
U sećanju gde je svaka senka živa
Miriše na prvi i nasušni
Što tvori se u ljubavi
A ne u telu
Ovaj dim je strela
Vraćena u grudi svoda
I tek sada vidim tvoju sliku celu
Duboko i lijepo...
"A onda ....kao olakšanje
Iz ugašene vatre uzdah se digao dima"
Lp...:))
Ljepa pesma Marina, kao sve tvoje!
Lje veče želim.
Divno... Mislim da se prikrala mala greška:
Iz ugašene vatre uzdah se digao dima
Moje mišljenje:
Iz ugašene vatre uzdah se digao iz dima.
Ljep pozdrav!
lepa :) pozdrav Marina :))
Hvala na dubokom čitanju Nightbeauty!
Hvala Romano!
lp. Marina
Hvala na čitanju Žiga.. dim je uzdah vatre u mojoj pesničkoj slici..nije greškom..
lp. Marina
Hvala Emilina!
lp Marina
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Bogdanovic
- 26. 11. 2016 ob 12:53
- Prebrano 828 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 192.43
- Število ocen: 12