Dobri doktor Džekil je imao

Neostvarenu želju

I otuda sva ona  nevolja

I tragedija koja ga je zadesila

Želeo je da bude pesnik

Trudio se  

U potaji pisao

I strahovito patio

Tražeći od sebe više

Nego što je mogao

Mefisto je sve to posmatrao

I krišom mu poturio

Bočicu sa onom tečnošću

Koja će doktora Džekila

Pretvarati u gospodina Hajda

Svaku noć tokom nekoliko meseci

( Cena je bila ista kao kod Fausta

I Mefisto nije imao nameru

Da u ovoj priči javno nastupa)

Svi znamo kako je dalje tekla priča

O doktoru Džekilu i mister Hajdu

Ali je malo poznata činjenica

Da je doktor Džekil

Umro jednog jutra

U londonskoj duševnoj bolnici

Na trećem spratu F odeljenja

(Krilo za teške bolesnike)

Ležao je na postelji

U ludačkoj košulji

Čvrsto zavezanoj na leđima

Otvorenih očiju i usta

Sa malo osušene pljuvačke

Lekari su konstatovali smrt

Napisali dijagnozu

Paranoidna shizofrenija

Podvojena ličnost

Policija je ispod kreveta premunulog

Našla nestale i ukradene pesme

Svih onih žrtava koje je gospodin Hajd ubio

Mastilo je na nekim mestima bilo razliveno

Kao da je neko nad pesmama plakao

Mefisto se u uglu zadovoljno smeškao

Trljajući ruke kao vešt trgovac

Koji je dobio dve duše

Po ceni jedne

Tog jutra nad Londonom

Bila je nezapamćeno gusta magla

Brodovi Temzom nisu plovili

A  jedan se ledolomac

Pri povratku u matičnu luku

Prevrnuo i potonuo

Niko od posade nije preživeo

Džek Trbosek je istog  jutra

Omamljen i obnevideo od magle

Tumarao kvartom sa crvenim fenjerima

I planirao svoje prvo ubistvo

Nakon londonske tragedije

Oličene u smrti doktora Džekila

U gustoj otrovnoj magli

Svet je oboleo i oslepeo

Tužan kraj.

Milena Vučković