Evo moje varijacije:

Kada bismo govorili isti jezik (kada da razvuče, kad da reže)

Kad bismo govorili isti jezik,
pisao bih ti svaki dan o mirisu
eukaliptusa u Nju Saut Vejlsu
i o tome kako ne mogu shvatiti,
čime me još uvek – kad dobro
znam, da se ova bajka ne može

nikad završiti srećno – vežeš na se. (jasno je a pesma je vrlo štedljiva, održao bih kontinuitet štedljivosti)

Ali znaj, koalice, da je dovoljan
jedan dodir, kamoli zagrljaj, da u
beskrajnoj pustinji samoće iz neke

iskonske nade usklije antička ljubav. (predugo bi bilo da govorim zašto)

Dakle nije predlog da bi ti išta trebao ispraviti, pre da mestimično kontrastima, (doduše vrlo vrlo blagim(*)) istakne kvalitete pesme.

(*) blag kontrast - oxymoron? Hm, pa recimo zeleno i crveno je kontrastno, pa bih uporedio sa blagom, nežnom zelenom, na blagoj, nežnoj crvenoj. Ipak "blag kontrast" mi se i dalje ne sviđa, samo ne nalazim bolji opis.

Vraćam se originalu.

Tvoja pesma je lepršavo ozbiljna,
reči teku pitko, a gorčina negde u pozadini na krajevima nebaca izaziva žeđ (za još). Koliko god je pili je tužnija i tužnija, ali joj se vraćamo i vraćamo - zavrteo si nas u krugu slatke patnje (kako otrcano napisah :( ).

Poznavanje jezika gotovo savršeno. Savršeno zbog usklije, gotovo zbog nase (na se). U moje vreme bi to bio kec ko vrata, ali vidim da sve češće pišu nase, pa će verovatno uskoro ući u korpus (te biti legalizovano).

Uzgred, voleo bih da vidim i par tvojih prevoda, da potvrdim svoju sumnju, jer čini mi se da oba jezika znaš u dušu? Ne bi me iznenadilo da si maestralan u još kakvom jeziku (osim ova dva).

lepo mi je zbog ovog otkrića - ove pesme,

Ž

Kako je lepa pesem tvoja, Kristijan.

Toliko občutka za pesem nima vsakdo,

pošiljam ti lep pozdrav, I. Šelmić

Krasna pesem, napisana z občutkom in željo.

Znaš napisat tako, da se dotakne.

Lp

Živko, hvala ti za izčrpen komentar! Nekatere nasvete sem upošteval (nase/na se, antička/iskonska). Ne upam si trditi, da kateregakoli od južnoslovanskih jezikov (z izjemo slovenskega) govorim dobro. Sem zgolj laik (pa čeprav s slovenskimi, srbskimi in hrvaškimi koreninami). Je pa pesem namenoma napisana v jeziku, ki mi ni tako domač – kot nekakšna refleksija nedomačnosti določenih občutij. Navzven morda ne deluje tako – razen pri naslovu oziroma prvem verzu –  a pri nastanku pesmi je nedvomno igralo vlogo. Upam, da sem se izrazil razumljivo. :)

Hope in Arabela, hvala vama. <3

Vsem trem pošiljam en topel pozdrav ... na ta hladen večer.

Kristijan 

Ništa ti nisam predlagao, niti bih, samo sam dao svoj doživljaj i svoju varijaciju.

Ti si se sam odlučio da menjaš, te ostaješ jedini koji ima sve vreme punu kontrolu nad pesmom, dakle neupitni i neprikosloveni autor si ti.

Poreklo u jezicima nije baš toliko bitno, poznajem Nemca koji govori tečno nemački (vratićemo se na to), engleski, francuski, mađarski, slovenački, srpskohrvatski. Srpskohrvatski govori i ekavicu i ijekavicu i ikavicu tečno! Nema veze poreklom ni sa jednim Slovenima (Slavenima).

(Kažu da i u nemačkom vlada svim dijalektima.)

Jednostavno, ima "žicu" za jezike - a i sreću da je u ranom detinjstvu, do 6. godine života bio slučajno u okolini gde su deca govorila doma različite jezike. Njemu bilo zanimljivo da može da se sa drugarima sporazumeva "zakodirano" pa se tako igrao i učio - da su mu roditelji bili "v Nemčiji naj bi se govorila nemščina" danas ne bi bio jedan od najvećih svetskih lingvista. Ne, nije sve jezike naučio u detinstvu, samo je trenirao centre u mozgu, pa ti centri nisu zakržljali kao recimo kod mene, i sad može da nauči koji god hoće jezik, k'o od šale. U njegovom detinjstvu još nije bilo istraživanja koja govore o tome, danas već 20 godina znamo da je tako ali sami svoju decu sakatimo. No ovo je već druga tema, koja ovde ne spada, pa su Urednice opravdano ljute na me, ako su, mada verujem da nisu, pošto me nakako vole, a ko me ne bi onako malog, debelog, ćelavog i bez para (sa kašikkom) i okicama radoznalim. ;)

laku noć

Ž