DA LI ME SE SJEĆAŠ DRAGI
Kako da ne draga,
uvijek,
sjećam se naših divnih dana,
koje smo proveli na jahti,
u našoj divnoj kući punoj cvijeća,
naše šetnje po aveniji u proljeće
i dane koje smo provodili uz vatru kamina.
Sada me nema više,
osjećam samo miris tvog cvijeća
tvoje uspomene koje dolaze do mene
i tvoje suze,
ali doći će vrijeme
kad ćemo opet biti zajedno.
Tada nas nitko više neće razdvojiti
ostat ćemo zauvijek zajedno,
do tada ćeš živjeti u mojim snovima,
čekam te,
ali bih ipak više volio da ne dođeš,
dovoljno je da me griju tvoje uspomene.
Poslano:
21. 10. 2016 ob 14:22
Spremenjeno:
21. 10. 2016 ob 21:03
Nastala je spontano v srbohrvaškem jeziku, nakar je nastala daljša slovenska verzija, ta pa lektorirana oz. zapisana v hrvaškem jeziku, hvala za to lekturo.
V mladosti ustvarjamo spomine, v srednjih letih nadgrajujemo, v jeseni življenja jih živimo, takrat imajo tudi največjo vrednost, takrat postanejo biser.
Živeti morate za sedanjost, za ta trenutek (ko to berete, pišete, se sprehajate....), prišel bo čas, ko boste živeli za ta trenutek spominov.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Felix
- 21. 10. 2016 ob 14:18
- Prebrano 586 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 210.72
- Število ocen: 8