Helena nikada ne izlazi noću

i nikada ne sluša kišu.

Ne zna kako se mesečina prelama

kroz sićušne nebeske suze.

I ne veruje im.

Ni suzama, ni mesečini.

A to verovanje je neophodno za bajku.

Samo ponekad ujutru

pronađe tragove bisera na svom jastuku.

Uglavom ih i ne primeti

ili im ne pridaje veliki značaj.

Ne veruje ni u bajke,

niti čuje poruke, zapisane u zapadnom vetru.

Maglovito i nejasno

svesna je njihovog postojanja.

Kiša i mesečina zajedno, 

javljaju se veoma retko.

Samo onda, kad zapadni vetar

noć pretvara u bajku.

Za one koji veruju.

Ostalima to nije ni važno.

Ne,

ni ova kiša ne pada za Helenu.

Milen Šelmić