Stalno je pričala o smrti. Neki su je opominjali, neki se smejali, ali ona ni na tren nije prekidala.
Bilo joj je jasno da samo živi mogu pričati. Nije bitno šta, najvažnije je govoriti, pevati. šaptati, vikati. Eto, ona je, igrom slučaja, odabrala temu "smrt".
Trinaestog septembra u petak 2013, došli su joj novinari. Zazvonili, čuli eho "smrt-smrt-smrt".
Dočekala ih je poluraspadnuta, nespojenih usana.

Marina Adamović