dočekao sam mnoga svitanja

sâm

bez slutnje

bez nade

bez očekivanja

dočekao sam mnoga svitanja

slušajući odjek svojih koraka

po pustim ulicama

zureći u dno ispijene čaše

bludeći besciljno pogledom

neznano kud

dočekao sam mnoga svitanja

sâm

kao nagoveštaj lažnog spasenja

kao začetak još jednog

propalog dana

ili završetak sumorne noći

dočekao sam mnoga svitanja

ne videći smisao postojanja

razmišljajući pomućenom svešću

o danima prošlim

o danima potrošenim

nikad o budućim

dočekao sam mnoga svitanja

strahovito i neizrecivo sâm

dok jednog trenutka

gotovo neosetno

nije Ona ušla u moje snove

u moje misli

javljajući se

kao intermeco između otkucaja

poput lahora u letnjim noćima

donela je smirenje

spokoj

radovanje

(mislim da se to zove ljubav)

i znam

sada pouzdano znam

da ću sva moja bivša svitanja

sve promašne dane

i izgubljene noći

sasvim lako zameniti

za jedno beskrajno

i beskonačno

svitanje sa Njom

Milen Šelmić