HELENA U ŽALOSTI

 

ne znam da li je plakala

ili ne

 

zamišljao sam je 

kako stoji skrušeno

tamo

u nekoj polutami...

 

meni je izgledalo

da to i nije ona

 

ličila mi je na devojku

pomalo izgubljenu

prestrašenu

koja je netom shvatila

(mada ne i sasvim prihvatila)

da je nešto upravo završeno

a da nešto drugo upravo počinje

 

s jedne strane

strah od izvesnosti završetka

s druge strane

strah od neizvesnosti početka

 

 

između ta dva straha

Helana

i samo nekoliko trenutaka osvešćenja

 

nedovoljno

 

u prvom momentu 

nedovoljno trenutaka

a potom

još dugo

dugo vremena

nedovoljno Helene

 

učinilo mi se da je trepnula

(samo jednom)

pokušavajući da odagna misli o sebi

u tom trenutku

 

u tom jednom trenutku

koji nije ni postojao za druge ljude

kao ni za Vreme

kao ni za Svemir

kao ni za Svet...

 

ako je uopšte

ikada postojao

postojao je samo za mene

i za Helenu

 

 

 

 

Milen Šelmić

IŽ-lev

Poslano:
19. 09. 2016 ob 04:40

Milen, spoštovani

Odlično si napisal Helenino žalost, čudovita je, pošiljam ti lep pozdrav,

s spoštovanjem,

hope

Zastavica

gorskijavor

Poslano:
19. 09. 2016 ob 09:35

Takole bom rekla, pesmi o Heleni so se spremenile, postale so bolj vabeče, lahko bi rekla hrepeneče,


 usmerjane v sedanjost ozr. v prihodnost in zelo analitično poudarjene.


Saj ne, da niso lepe, so pa drugačne in kot rad reče pesnik sam  v svojih pesmih :


" Nisem sigurna, 

zdi pa se mi, 

ampak res samo zdi,

pravzaprav vem, da jih prav tako rada berem"


Lp      GJ



Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 19. 09. 2016 ob 02:59
  • Prebrano 384 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 262.3
  • Število ocen: 9

Zastavica