U poverenju,

nisam od onih

koji se dugo premišljaju.

Nisam ni od onih

koji nešto oćute.

Osećaj je jasan,

mada ga ponekad pitam

zašto se javio.

Odgovor je uvek isti.

Kaže mi, svaki put,

da sam ga ja zvao.

A ja se, takođe svaki put,

pravim da sam iznenađen,

izgleda kao da ga stavljam na probu.

On svaki put odoleva.

Kaže mi, u poverenju,

da njega ne mogu da prevarim.

Kažem mu, u poverenju,

da ja to i ne pokušavam.

Obećam mu da ću ga poslušati,

pa onda tako i uradim.

I još mu iskreno kažem 

da vrlo dobro znam

da je poenta u poverenju.

Milen Šelmić