PODNOŽJE DUŠE

 
 
Tamo negde,
Tamo negde u visine
gde sivi soko raširenih krila
miluje i ljubi nebo
nosi kamen iz praga
Marijine duše....
 
Stamen je taj prag
i pored uvale
koja se nekim vihorom
nekim olujnim vetrom
nekom malom nepažnjom
tu stvorila...
 
Nije to bio običan vetar...
Znam to dobro
po silnoj ptici
što nosi taj kamen
taj beli oblutak
nešto najlepše iz tog praga...
 
I tačno tu
u toj dubokoj uvali
žubori izvor bistre vode
u podnožju duše
gde se Marija
svakog dana poji...
 

Dragana Andric

mirkopopovic

mirkopopovic

Poslano:
02. 09. 2016 ob 11:41

Nije to bio običan vetar...
Znam to dobro
po silnoj ptici
što nosi taj kamen
taj beli oblutak
nešto najlepše iz tog praga...

Iako ni je metaforički malčice pobjegla, znam da je pjesmi ponekad određena vrsta pokrića potreba da je pjesnik stvori.


lpm

Zastavica

Dragana Andric

Dragana Andric

Poslano:
05. 09. 2016 ob 08:15

Hvala Mirko, 

nekada pomislim kako svako nosi poneki kamen na duši, poželimo tad, neku "veliku pticu" da ga ponese u etar...I sama takva pomisao, pretvara kamen u kamnčić...Mala psihološka varka...

Takodje sam počastvovana na pažnji, kao da se kamen pomalo okrunio...:-)

Lp Dragana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 02. 09. 2016 ob 10:48
  • Prebrano 581 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 215.66
  • Število ocen: 8

Zastavica