Lako je od doline

napraviti pustinju.

Jednim potezom kista 

promeni se boja,

od boje nečijih očiju

u bilo koju nijansu sive.

A onda ta pustinja

uđe u čoveka,

razlije se po njemu

i ne pušta ga.

Sve dok se ne pojavi neko,

sa bojom očiju

nalik na boju one doline,

da poseje jednu neznatnu klicu...

Neko, ko ume da čeka.

Pustinja lagano izbledi,

a samo na jednom mestu

u njoj

iznikne opet nešto.

Nešto crveno.

Nagoveštaj plamena,

koji će odsjajem u oku,

kao nagradu za čekanje,

vratiti negdašnju boju.

Teško je od pustinje

načiniti dolinu.

Samo onaj ko je to pokušao,

zna koliko to vredi.

Samo onaj kome je to uspelo,

zna da se to zove

Ljubav

Milen Šelmić