Jagoda, za ovu pesmu, i inače tvoje pesme traže poznavanje istorije i gografije, potrebno je znati neke činjenice koje si ubacila u pesmu. Ali kada se to sve razotkrije, onda se i pesma polako otvara.

Bez interneta sve bi ostalo na enigmi. Bar za prosečnog čitaoca.

Ne znam, poštovani Mikailo, da li će moj odgovor na tvoj komentar ove pesme koji se, opet, odnosi i na druge moje stihove, pomoći tebi ili nekom drugom čitaocu, ali pokušaću da ti odgovorim.

Živimo u doba moćnih tehnologija koji nam omogućavaju da saznajemo (mnogo) više i (mnogo) brže nego ranije generacije. Onda, da to i koristimo za svoje potrebe. Neko skladišti tako stečene informacije i znanje i zadovoljava se time. Neko ih ukomponuje, uplete, iskoristi za svoj rad ili delo. Ja ih koristim za pesme. Mogla bih reći i ovako: informacije koriste mene. Jer, pre njih tu su moje misli, osećanja, raspoloženja  itd.itd.itd. koji se prepliću sa meni interesantnim detaljima (bilo da je to istorija, geografija kako ti reče, umetničko delo ili nešto sasvim drugo). Pesme koje pišem možda nisu pristupačne većini čitaoca, ali ako se prati osnovna nit ili potka bilo koje moje pesme, mislim da će se osetiti da iznad neke suvoparne informacije (napr. šta je ili gde je  Frigija?) stoji setna storija o ljubavi, okruženoj predivnom prirodom (tu su ljubičasta polja šafrana koja se ogledaju u očima voljene - ametistu, ljubičastom dragom kamenu). Sledeći šturi podatak koji sam koristila je Kibela - majka boginja, boginja plodnosti (otuda reč "bremenita"). Odavno pišem pesme o mitološkom bićima, i ova je iz tog ciklusa. Mada, sve te pesme su napunile jednu poooveliku knjigu te su već odavno prerasle ciklus.

Sve ostalo u pesmi - čista je fikcija, plod moje imaginacije i osećanja.

Jednom rečju, pristalica sam eklekticizma, mešam pravce i stilove, "posuđujem" tuđe stihove - one koji me pokreću, (uz)nose i ispunjavaju - strogo vodeći računa da navedem čiji su, preplićem sadašnjost i prošlost, fakte i osećanja...U poeziji je (sve) to dozvoljeno. Drugo pitanje je koliko je to što radim - dobro i da li zavređuje pažnju. Ja sam amater, od pisanja ne zarađujem, osim što "ulovim" neko srce ili dignut palac.

Toliko od mene, nadam se da ostali čitaoci neće zameriti na opširnosti.

Srdačan, prijateljski zagrljaj,

Jagoda

Jagoda, ništa drugo nisam ni mislio osim ovoga što si rekla. Potpuno se slažem.

Eto, sve ono što sam primetio u tom pisanju iznio sam u par rečenica koje si ti potvrdila.
Naravno svi pokušvamo nešto reći o svetu u kome živimo. Svako na svoj način. Manje ili više uspešno. Ono što ostane u situ vremena posle prosejavanja TO SMO.

Jedino se ne bih u potpunosti složio oko "amaterizma": Malo je i "profesionalaca" koji od poezije mogu živeti, zarađivati.
Ali to nas i ne treba interesirati, važno je napisati dobar stih koji će moći otići u svet bez nas.

Uzvraćam zagrljaj :)