Jednom sam platio danak slobodi,

i otad više ne plaćam danke,

ne volim više prozorsko cveće,

ne volim više majske uranke...

Jednom sam platio danak ljubavi

i od tog dana ne plaćam više,

ne čekam zoru kraj tvoga tela

tvoja mi nežna put ne miriše...

Nemoj da pitaš kada ću pasti,

od koje vlasti

ili pošasti...

možda od one gorkaste slasti...

to ti još uvek ne umem kas'ti.

Eto...

Odao sam ti skrivenu tajnu,

da uvek pratim linije tanke,

jednu crvenu, i jednu crnu,

i nikad više ne plaćam danke.

Milen Šelmić