Ne trudi se da mi objasniš
Šta je to sloboda
Ko te je slagao da ljubav ne boli
da je sasvim jednostavno da se voli
Nije
To je težak rat sa avetima
Zaostavštinom onih noći
Koje smo davno olako podelili
Verujući da nam je uzvraćeno
To je teška sumnja da će nas proganjati
Nove aveti rođene u noćima koje delimo sada
To je strah od bola
Kojoj je laž odavno iscrtala put
I koja uredno pokvari malu sreću
Nacrtavši nam suzu u najavi
Ko ti je rekao da je život ravna linija sreće
Nije
To je stalna potraga za njom
Plovidba na talasima
Bez kopna na vidiku
Bez ucrtanih mapa i putokaza
Ne trudi se
Ja samo čekam da mi kažeš
“Izvini, dušo, ja sam kriv”
Ili (još bolje)
Da me čvrsto zagrliš
Ionako smo sami
I grad nam je usnuo pod nogama…
To pa je zelo globoko razmišljanje, draga moja Milena.
Najbolj pa mi je všeč:
"Da me čvrsto zagrliš
Ionako smo sami
I grad nam je usnuo pod nogama ..."
lp GJ
Draga Milena,
že v prvem verzu si začela z velikim vprašanjem glede svobode, res je veliko.
O tem, da je treba imeti tudi občutek, jo čuvati in imeti rad, marsikaj.
Kdo je rekel, da je kriv, večinoma kdo, da pa ni. Odlična pesem. Resnično.
Lep pesniški večer ti želim,
hope
Poslano:
25. 08. 2016 ob 22:34
Spremenjeno:
25. 08. 2016 ob 22:34
Gorski Javor, hvala ti na divnom komentaru za pesmu... Kraj pomalo Remarkovski ;)... Razmišljanje o oproštaju, o nerešenim pitanjima u jednoj ljubavničkoj svađi :), ali i o našim razmišljanjima dok posvađani ćutimo... I pomirenje... jer rešenja nema...
Lp Milena
Hvala ti od srca, draga Irena... Kad kažemo da hoćemo da budemo slobodni, često nismo svesni šta u stvari to znači... :)
Važno je da uživamo, dok spava grad.
I ja tebi želim lepo veče ispunjeno stihovima
Milena
Poslano:
26. 08. 2016 ob 00:22
Spremenjeno:
26. 08. 2016 ob 00:24
Unutarnji svijet pjesnikinje snagom iskustva rasprostire nam se nadohvat. Ali ne dodirujemo ga prema željama i nikakvim brzacima i brzopletošću ne možemo mu ispjevati melodiju. Stanke do njega moramo poštovati, tako se orjentiramo... Skupivši zvijezde date na uzglavlje izabranim (pjesnicima) sa svom svojom ljepotom šapuću jednako i u mlade dane - prvi put, kao i na odlasku vala koji zapljusnuvši obalu žubori:
"Ionako smo sami
I grad nam je usnuo pod nogama…"
Dakle, nema ni viška, ni manjka. Izlišno se suprotstavljati veličanstvenosti noćne zelene tišine. Sve je odvagano i zmjereno prije nas i nije nam dato viška u ljubavi, ni manjka. Samo stalnost. Jer je vječna i nepotrošiva. Naše je da joj poetske kapi usmjerimo... Slobodni u ljudskom shvaćanju slobode...
Veliki pozdrav:)
Poslano:
26. 08. 2016 ob 00:24
Spremenjeno:
26. 08. 2016 ob 00:29
Milena,
ne zameri. Če je začetek na izhodišču in ni minusa ne plusa je začetek svobode oz. naše proste volje, ali se bo obrnilo v eno ali drugo smer....
Lep pozdrav,hope
Neno, rekla bih Šah mat u životu i ljubavi...pjesma krasna a mi idemo dalje dok nam grad spava pod nogama :)
lp Vesna
Dragi Mirko, ova pesma jeste odraz onog unutrašnjeg sveta... Hvala ti od sveg srca na sjajnom osvrtu na pesmu - taj tvoj osvrt učinio je pesmu vrednijom!!!
Uvek mi nedostanu reči kada pesnik poput tebe ovako hvali moj uradak. Znaš da su sve tvoje pohvale za mene biseri i pohranjujem u kutijicu sa biserima... Tamo je spremljen i ovaj tvoj osvrt.
Lp Milena
Irena, hope, Vesna je to jako lepo rekla... Trenutak kad nam životna situacija da šah-mat, pa onda krećemo da igramo novu partiju :)...
Lp Milena
Draga Vesna, jako mi je drago kad te neka moja pesma izazove da je kometarišeš... A tvoji komentari su sjajni!!!! Obradovana sam! Hvala ti od sveg srca!
Lp Milena
Odlična.
Poklon:-)
Želim lep dan
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!