Helena je

čini mi se

svirala odmereno

savršeno precizno

sa jedva primetnom dozom ironije

u molskim oktavama

nikada ranije nisam čuo

tu violinsku kompoziciju u E-molu

„Capriccio iluminoso“

slušao sam to

sve od prvog buđenja u belini

i nadao se da će se muzika

pretvoriti u želju

želja u labuda

labud u ljubav

slušao sam

zamišljajući da Helena svira

i da violina u njenim rukama

(načinjena od Murano stakla)

jedva primetno podrhtava

u ritmu mojih otkucaja

ništa osim tih tonova

nisam primećivao

ni disanje

ni postojanje

ni tišinu

slušao sam pomno

nekako halapljivo

nezajažljivo

i gotovo nerazumno

sve dok nisam ponovo umro

poslednjim fragmentima odlazeće svesti

hvatajući čarobne zvuke

Žardelovog violinskog kapriča

Milen Šelmić