pratio sam neke 

samo meni poznate tragove

te noći

koja se nije završila jutrom

te noći 

koja nije počela sutonom

koja je postojala samo u jednoj

jedinoj priči

išao sam gordo

noseći kresnicu sa sobom

paleći mala svetla na raskršćima

ne bi li sutra

moji tragovi nekome bili poznati

sećam se noći

u kojoj mi se učinilo

da sam video ispružene ruke

u kojoj mi se učinilo

da sam čuo dozivanje

ukrašeno nemirnim otkucajima

u kojoj mi se učinilo

da sam naslutio kraj i početak

da

jasno se sećam te noći...

jablani su pevali krošnjama

neobičnu molsku sonatu

koju sam i ranije jednom čuo

pod crnom kapom nebeskom

bez ijedne vodilje ili znaka

našao sam i jedan kamen

u obliku kišne kapi

ili suze

izgubio sam ga kasnije

mnogo kasnije

namerno

u bespuću

osećao sam da Raj nije daleko

da je odmah tu

iza ovog Pakla

i osećao sam da neću pronaći

ni jedna ni druga vrata

te noći 

koja se nije završila

koja nije ni započela

koja nije ni postojala

Milen Šelmić