oduvek sam hteo

da budem vuk

kad me je čopor odbacio

postao sam samotnjak

ne vuk

tada još ne

bio sam

nekakav divlji pas lutalica

prognanik bez korena i cilja

kasnije

mnogo kasnije

kad sam po ko zna koji put

udahnuo miris krvi

kad sam se suočio sa tamom

hladnoćom

i nerazumom

u nekom predvorju Pakla

postao sam vuk

nikad nisam zaboravio

ni tamu

ni hladnoću

ni nerazum

ni Pakao

niti sam oprostio krv

napokon

krv se teško može oprostiti

još teže oprati

najteže opravdati

i sad sam ono što sam uvek želeo da postanem

a oduvek sam hteo baš to

da budem vuk

Milen Šelmić