pravda je nepravilno raspoređena po svetu zato se
indigovane duše vijaju po vekovima

sećanja ostaju zapisana u jedarcima
membrane popuštaju pred kloniranjem kroz večnost
dok Flober gricka nokte negde u novembru
a već je maj ko zna koje godine
i treba srce široko otvoriti kad je progovorilo
vrativši se iz mramorne deponije

u čija nedra izliti ugrize strasti
niz čija bedra pustiti svoju kosu da narasta u beskonačnost vriska vreline
na čijem ramenu izrasti kao krilo,
podsmehuta psovkom umiranju i gnjilim kradljivcima energije u lice
do nove membrane

niz čiji se jezik pustiti bez strahova

bitku, varala sam te sa mrtvim pesnicima i slikarima, prosjacima, ponekim listom,
uz Lug plača, Eleni Karaindrou
a ponajviše samom sobom
varala sam te
sve do ovog maja
ko zna koje godine

Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric