sagradio sam sebi splav

isklesao ga od sivog kamena

i na njemu zapovio prema pučini

(ili prema mestu tvog verovanja u mene)

začudo

nije tonuo ni kad su ga šibale najžešće oluje

ni kada su morske sirene

pokušavale da nas oteraju

mene u ludilo

njega na dno

nije tonuo ni kad je meni svaka nada potonula

ni kada je Posejdon besno

zamahnuo svojim trozupcem

da njega rastoči

a mene zatoči

čudom sam se čudio

kako je pobogu moguće

da morem plovi splav od kamena

(ne onaj Saramagov

njegov je odavno potonuo)

i tek kad me je doneo do mirne luke

postalo mi je potpuno jasno

zašto smo bili nepotopivi

nepobedivi

i on

i ja

zato što smo obadva bili vođeni

on

rukom i duhom svetog Trifuna

a ja

tvojom iskrenom mišlju o meni

Milen Šelmić