Уморном од свегa у смрт ми се жури,                       Umornom od svega u smrt mi se žuri
Јер видех заслужног како бедно проси,                      Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
И ниткова што се богато кинђури,                          I nitkova što se bogato kinđuri
И оданост како понижења сноси,                           I odanost kako poniženja snosi,

Шекспир, сонет 66                                                   Šekspir, sonet 66

И пожелим тако да одем далеко                                 I poželim tako da odem daleko
побегнем од себе, скривен у чахури                           Pobegnem od sebe, skriven u čahuri
ил’ да одем тамо, где ме чека неко                            il'  da odem tamo, gde me čeka neko
Уморном од свега у смрт ми се жури                        umornom od svega u smrt mi s žuri.

У овом животу к’о авет нестваран                             U ovom životu k'o avet nestvaran
некад бејах човек који се поноси                               nekad bejah  čovek koji se ponosi
а сад падох тужан, у све разочаран                            a sad padoh tužan u sve razočaran
јер видех заслужног како бедно проси                      jer videh zaslužnog kako bedno prosi.

И пожелим зато нестати у бури                                 I poželim, zato, nestati u buri
Да не гледам ужас који живот носи                          Da ne gledam užas koji život nosi
И ниткова што се богато кинђури                              I nitkova što se bogato kinđuri

Док поштење голу кору хлеба проси                        Dok poštenje golu koru hleba prosi
видим олош како светом се шепури                        vidim ološ kako svetom se šepuri
И оданост како понижења сноси.                              I odanost kako poniženja snosi.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)