Danas mi nedostaješ više nego obično

Iza zidova skrit
Pokušavao sam da čitam
I naravno... nimalo neobično
Između redova gubio se smisao i nit
Kao da prstima preko nepoznatog pisma skitam

I bio je muk
I bila je tišina

A onda sam nožem iseckao luk
Dinstao ga s mesom i oljuštenim paradajzom
Pazeći da mi se u drugom loncu ne prekuva testenina

Izmučen daljinom
Pod izniklim sedeo sam miljokazom
Dok su nepoznata vinogorja zalivala ručak s vinom

Muzikom umiren
Nisam palio svetla kako je padala veče
Sve dok noć kao teški pokrivač ne učini da postanem snen

Dan još jedan proteče

I napišem... danas mi nedostaješ više nego obično
I hteo sam još da dodam – kao pod vodom dah
I još mnogo kao... ali nisam mogao

Nimalo neobično

Tek

uzdah

Evo sam stihove od sebe odagnao

Željko Medić Žac