MOG MI REBRA
U naravi sam
srednje visok čovjek
koščat i koštunjav
krhke građe
gdje možeš mi opipati
svako rebro
pod košuljom
grudnog koša
možeš od tih rebara
zamisliti da su rešetke
u koje sam zatočio dušu
da nikuda ne bježi
i srce jedno 'volicko
k'o zrno
što me međ' rebrima žulja
možeš i uzeti jedno
pa od njega napraviti dijete
dobrog vida
našeg Vida
sina svoga
ili ga izviti u strijelu
pa je odapeti
kao očajničku molbu nebu
a ne branim ti ni sva rebra
da nekud nosiš
gdje bi od njih stvorila
skelet novog svijeta
uz malo sreće i srebra
od negdašnjeg mene
od mog mi rebra.
Duško,
prelepa pesem.
Le ne vem zakaj bi nekdo jemal...v pesmi pa paše za 50. In ko tko dobro napišeš, kaj če se zgodi, si dovolj hiter da zbežiš :)
Če to ni poezija... .
Večerni pozdrav na otok,hope
Hvala ti hope, ti uvijek nađeš prave riječi :)
lp s otoka,
Duško
Duško,
Ne daj vseh reber saj veš, nekaj mora ostati za dušo
lp gorski javor
Na plazu sa svojim rebrima !!! Ako ne na Viru a ti ajd u Privlaku na Djigu...tu Virani dolaze na kupanje !!!
Lp Vesna
Hvala od srca, gorski javor, Vesna i Jagoda !
lp s otoka,
Duško
Velika pesem.
Ne vem kolikokrat sem jo že prebrala. Toliko vsega mi sporoča, da še zmeraj ne morem reči, kaj me najbolj 'zadene'. Ali drobno srce za rešetkami, ali zapor za dušo.....ali misel, da izoblikujemo človeka po svojih željah, ker ne moremo, ne znamo, nočemo videti tisto skrito v njem - kar človek v resnici je - naj bi bil.
Še jo bom brala!
Lp
Irena
Hvala ti Irena, divna si prijateljica i divno pišeš.
lp s otoka,
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 04. 07. 2016 ob 00:08
- Prebrano 866 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 394.65
- Število ocen: 15