NAD GRADOM
Nad gradom plove oblaci
On u njih zagledan kaže
Vidim mnogo očiju
Zagledam se u sebe
I iznenađeno se pitam
Kada sam to spustila pogled
Ograničila ga zemljom
Putem, korakom
Šta se to desilo sa mnom
Pa zavirujem sve češće
I strašljivo na onu drugu stranu
Da li su snovi pobegli
Sa danima koje sam rasula
Ne štedeći ih
Ne vredi da gledam u oblake
Kažem tužno i srećno
U isti mah
Ne gledam ih više isto
Prašnjavi koraci povijaju ramena
I pogled zalazi
Za prvo drvo
Željama sam popločala put
Iskustvo pokazuje smer
Prećutkujem mu
Da tajne nema
Tajni više nema.
Lepo napisano,izpovedano.
LP Westre
Hvala od srca,Westre!!! Baš tako - kao ispovest...
Lp Milena
Lepo, kot vedno, da misliti.
lp gorskijavor
Lijepo i potrebno te je čitati, Milena, u raznovrsnosti i bogatstvu izraza. Malo mi je poteško ulaziti u analizu ove odlične pjesme jer bi to trebalo biti stručno. Ne želim polovičnim komentarom pokvariti poetsko djelo. Hvala ti što si na Pesem-u.
lp
Gorskijavor,
ponekad samo ispričamo priču, trenutak sećanja... Hvala od sveg srca!!!
Lp Milena
Dragi Mirko,
tako se i ja osećam kada čitam tebe...Ova pesma je samo "fotografski" zabeležen trenutak (ukoliko sam uspela da dočaram to) onako kako često vidim u tvojim pesmama... Učim od najboljih i hvala ti na tome!
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 26. 06. 2016 ob 20:54
- Prebrano 768 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 250.97
- Število ocen: 14