NISAM TI ODAVNO PISALA
Odavno ti nisam pisala
Ne znaš kako ovde stalno padaju
Nekakve čudne kiše
Naoblači se nebo u ljudima
Zatutnje gromovi u grudima
I onda padaju padaju danima
Vidim ih u pogledima
Koje od mene sakriše
Prilikom prvog rukovanja
Nagomilale se zle misli pakosne
Pretvorile se u kamenje
Od njih ovde prave ogrlice i prstenje
Nose ih kao amajlije
Tu bižuteriju svakodnevnice
Vidim kako im vratove stežu
Vidim kako im ruke vežu
Ne mogu više da me zagrle
Nisam ti odavno pisala
I ne znaš kako je reka postala lažljiva
Vrbe sad rastu samo na jednoj obali
Sakrila je reka u njihovoj senci
Onaj duboki vir bez dna
Što lako proguta savest
Vidim ih kako gluvi koračaju
Toliko gluvi da sebe ne čuju
A kamoli mene na ovoj drugoj obali
Nisam ti odavno pisala
Pronašla sam jednu pećinu
U koju se sklonim kad počnu kiše
Od kojih otvrdnu misli
Kad reka počne da šapuće laži
Od kojih se ogluvi na oba uva
Tiho je i toplo u toj pećini
Prikupim snagu u toj tišini
I krenem dalje da te tražim
Nisam ti odavno pisala
Izredno občutena, lirična izpoved, ki te vedno znova in znova vrne na začetek, da se z veliko mero neprikrite radosti sprehodiš skozi čudovite lepote verzov. Lepo, ni kaj, Milena. :-)
Lp, Sašo
S pjesmom NISAM TI ODAVNO PISALA lako te, bez prepreka i bez pitanja, osvrtanja i dvoumljenja svrstati među vrsne pjesnikinje. Zavidnom umjetničkom vještinom koračaš kroz duhovno i socijalno razorenu zbilju. Čestitke moje i mojih prijatelja koji te prate na portalu, zadivljeni poezijom koju ovdje ostavljaju odlični pjesnici!!!
Lijep pozdrav,
mirko, ivan, adnan, robert
Sašo, mnogo mi je radosti doneo ovaj komentar!!!! Veliko, veliko hvala !!!!!
Lp Milena
Branka, hvala od srca!!!!
Milena
Dragi Mirko, hvala TEBI, jer mi je dostupno da učim i pišem uz vrsne pesnike... Zahvaljujem i Ivanu, Adnanu i Robertu od sveg srca... Presrećna sam kad moja pesma nađe put do onih koji će je čitati, a kad uz to dobije i ovakve pohvale, zadovoljstvo je moje do neba veliko!!!
Srdačno vas pozdravljam!!!!
Milena
Pesem o iskanju in navezovanju stikov, vse naravno v pesmi odraža notranja razpoloženja opazovanih soljudi, kar vse prehaja v p. s. in se tam zbira, premešča, analizira ... v pesmi je izražena tudi grenkoba ob nezmožnosti, da bi se te osebe / prostori povezali v širšo harmonijo, poudarjena je odtujenost, ki preprečuje, da bi se p. s. lahko izrazil. Čestitke,
Ana
Ana, zahvaljujem od sveg srca na podcrtanoj pesmi i na iscrpnoj analizi! Radujem se!!!
Milena
Čestitke!!! Zaslužene!
lpm
Hvala Mirko od sveg srca!!!
Milena
Prelijepa pjesma Milena!
Zadovoljstvo mi je družiti se s tvojom poezijom! ;-)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 06. 06. 2016 ob 21:57
- Prebrano 1245 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 528.55
- Število ocen: 24