ZNALI SMO
Znala si da ostavljam
Predio lastavičjih sastajališta
Znao sam da će se
U dubini tvojih očiju
Dvije trstike sušiti
I dvije tuge svitati
Nad pustim srcem tvoga otoka
Koji pamti
Znala si da se neću vratiti
Nad naše vode, nad ogledala
Iz kojih su cvali
Naši rumeni obrazi i izrastale
Prve krijesnice naših očiju
Znao sam da ćeš se nadnositi
Nad provaliju iščezlih ptica
I paliti zvijezde da naše suze
Pronađu put do predjela čežnje
Uličnih lampiona
Znali smo da nećemo vidjeti slike
Snjegova kako kopne i zvijezda
Što plove nečujno putima
Zauvijek nestalim na horizontu
A ipak si urastala u njih
S čudesnom nadom da će nas jednom
Glasom djetinjstva pozvati
Tiha pjesma
Lastavičjih sastajališta
Živio, Mikailo!
Pozdravljam te!
Ponekad jednostavno i pored svih "znanja" neke stvari, kada je u pitanju srce i kada je u pitanju život, ne možemo izbeći... Prekrasna pesma, Mirko!!!!!!!!!
Lp Milena
Hvala, Milena, na komentaru, na pažnji.
lpm
Tiha pesem ja, lastavičjih srečanj, lepo mirko. Lepa pesem.
Lep vikend ti želim,hope
Hvala hope.
Srdačan pozdrav!
Pesem z izjemno nežno in nostalgično atmosfero, ki se pogrezne v najgloblje plasti bralca - v vseh nas je praspomin in mnogo izgubljenega, za čemer žalujemo ... čestitke,
Ana
Ana, hvala na čestitkama!
Lijep pozdrav,
Mirko
Od srca čestitam na izuzetnoj pesmi i na Podčrtanki!!!!!!
Milena
Hvala ti, Milena!!!
lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 31. 05. 2016 ob 20:55
- Prebrano 853 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 506.37
- Število ocen: 21