Jednog dana,
možda će i veče biti,
osetićeš pored sebe
nekog koga nisi nikad znao.
Šta sve može biti onda?
Smejaćeš se?
Zaplakati?
Začuditi?
Mudra tema analiza.
(Iskreno rečeno, meni je sad opsesija.)
Šta ću učiniti ja
kad mi padne prah suseda
preko srca,
nožnog palca
ili
osušenih kapaka?

Verovatno, ništa, ništa
kostur do kostura
moli koren blede trave
da ih digne iznad groba.

Tada će se razigrati,
obojiti,
pokloniti,
opet pasti
dole,
dole
gde ih čeka
znak pitanja:
„ko to truli kao što sam i ja

ostao bez srži,
nado iz kalema?“

Marina Adamović