brisanje osmijeha 92.
na zimskom raskršću
oživi
ogrnuta svanućem
ne pitah je je li doista tu
jer znam kako svojom sjenom
zaklanja zvijezde
znam kako ruke pruža onom
tko uskrsava lazara
zato ne pitah je li ona tek
jedno od onih priviđenja
pribježište pred iznenadnim
rasprsnućem tišine moga prozora
ipak mi ne vjeruješ? pita glasom
zaraslim u korov praskozorja
vjerujem, kažem, a možda
to samo posrćem
unutarnjim labirintom
svjestan da je
potamnilo vrijeme
u kadru mi zjenicā zakovanih
za rasprsnutu tišinu prozora
za krvav cvijet
kolijevkē u plamenu
za zadnje poglavlje
odbačene knjige
Kad se pitamo da li verujemo... Jer pred nama je poslednje poglavlje knjige i krvav trag u kolevci... Simboli perfektni!!! Da, bio je to kraj sveta 92.
Sjajna, sjajna pesma Mirko!!! Zalepile su mi se tvoje slike za dušu... Čestitam na ovom poetskom delu!!!
Milena
Hvala ti na vremenu koje izdvojih za mene i na riječima koje mi govore o tvojim dojmovima. Znači mi to. MNOGO! Srdačno te pozdravljam, draga Milena!
Pozdravljen Mirko,
sem prebrala, lepa pesem, le malo imam problema s prevodom.
Počasi se morda tudi več naučim, da mi ne bo potrebno.
Ja, težka leta so to bila, ne.
Lep pozdrav,hope
Hvala hope na javljanju i osvrtu. Znam da je problematično prevesti pjesmu,i bilo bi mi veoma drago da ti mogu u tome pomoći.
Lijep pozdrav,
mirko
Pesem, ki na tebi tako lasten način združuje privide in resničnost, zora, okna in zvezde so okolje pesmi, v kateri gnezdijo prividi kot bi bili resnični, saj so oživljeni na poseben notranji način, čestitke,
Ana
Ana, najljepše se zahvaljujem!
Lijep pozdrav,
mirko
Bravo, Mirko. Zelo mi je všeč.
Lp
A
Hvala lijepa, Andrejka, što svratiš u moj kutak! Srdačno Te pozdravljam!!!
Teška pesma ko je čita srcem.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 15. 03. 2016 ob 19:25
- Prebrano 796 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 366.2
- Število ocen: 13