Trebao sam se dublje zakopati u sebe sama
I bez srama biti čovek koji sumnja
Ili strepi ili ga je strah

I pevati o tome

I kad postoji slutnja da dotičem božansko
Strmoglavim je zameniti padom
U ljudsko i prah

I biti tuđ na svome

Sve dok se sa neke natkožne zvezde
Ne vratim do svake svoje rane
I povrede

I ne raskopam
Rožnatim izraslinama
Ožiljke pod kojima ležim u istinama

Željko Medić Žac