Oproštaj

 

Stajala je slijepljenih prstiju, 
vlažnih od strahova i udaraca.
Usne su joj se tresle. 
Niz lice su lile kapi udarajućih suza 
koje su zauvijek odnosile 
nakupljenu bol i olakšavale pritisak u prsima.
Rukom je pokazala na tlo, 
na kojem je gledala proživljeni film, 
ispod kojeg se polako otvarala zemlja 
i gutala ga u sebe.
Zašutio je. 
Zapanjeno je gledao u smjeru 
njene podignute ruke, ali ništa nije vidio 
osim travki koje su se mokre od rose 
presijavale na mjesečini.

Noćna tama se uvlačila u oči 
i svaki ju je prepoznao nasuprot sebi.
S obližnjeg drveta kriknula je 
čudna noćna ptica i vratila ih u stvarnost.
Uzdignute glave se okrenula i nestala u noći. 
Ispunjena umrlim emocijama 
počela je pripremati vrijeme i mjesto za njihov pogreb.
Na pogreb neće nikoga pozvati. 
U to je bila sigurna. 
Sama će oplakati život jedne prošlosti. 
Proći će kroz tamu, a onda će se pojaviti njeno Svjetlo. 
Sada je to znala sigurno
Dugo već naučila ga je voljeti i prizvati sebi 
kada joj je bilo najpotrebnije.
Naučila mu je vjerovati.

vida

vida

Poslano:
05. 03. 2016 ob 18:47
Spremenjeno:
22. 06. 2021 ob 01:20

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/1kRS48VjYnE" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe>


Zastavica

Komentiranje je zaprto!

vida
Napisal/a: vida

Pesmi

  • 05. 03. 2016 ob 18:46
  • Prebrano 780 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 468.23
  • Število ocen: 15

Zastavica