U mračnoj pećini, sedi starac

rešio da iscrta konture njegove

velike životne ljubavi, na jednom

kamenu, što je nekim pukim slučajem,

na jednom mestu bio osvetljen.

Povukla ga je ta svetlost

da iščupa svoje srce

i njime nacrta ljubav svoju

konturama

uzdaha,

boli,

nerazumevanja,

ludog nadanja,

konturama žara

u kome je to srce gorelo,

gorelo dok je volelo...

Konture su u početku

jedva bile vidljive

srce se trošilo

sve dok nije

udario grom

i jedna munja

jako sevnula...

Kontura njenog lika

jako se zacrnila

u kamenu

duboko urezala.

Nastala je hladna tišina...

Vekovi su prolazili

konture su ostale...

U pećini dečak jedan

zadivljeno doziva :

Sanja, dodji brzo,

ova žena na kamenu

si ti!

Dragana Andric