jutros nisam napisala pesmu
ruke su mi
eno 
na 
podu
a u njima - 
čudo!
ne smem ih otvoriti
ko zna šta ću naći
dotaći
il'
istresti sloj opekotina
ne mrdam
ćutim
a napolju -sneg
oluja lomi prozorska stakla
pahulje krupne i krvave
- i one su osetljive!
grle mi prste i stežu u 
pozdrav
otok nečeg skrivenog u meni
puca u znak prijateljstva
jutros nisam napisala ništa
skelet preuzima čudo na sebe
sine
sine
to nisam htela!
o tome sam ti govorila....
zadnju pesmu stavi mi na lice
toliko
toliko
Partenonu idi!
hej!
uživaj!
.
Parti 
Parti 
nacrtaj mu zvezdu.....mene - nei!!! 
kameni!!!

Marina Adamović