POKLONILA SAM MU SVOJE KOSTI
kakva groteksna instalacija
- škrgutalo je drvo
na kome su se klatili
zglobovi
nadlaktice
vetar je svirao opelo
kradući visuljke
samozadovoljan zvukovima
tu noć poklonila sam mu
svoje kosti
želeo je da se igra umetnika
(konceptualna umetnost
instalacije
duborez)
tu noć je želeo da se igra vajara
poklonila sam mu sebe
urna još stoji na groblju
nerazjašnjenih slučajeva i kužnih
nešto je praha posuto na brzinu
kamenorezac je odbio da napiše lažni epitaf
neke buduće noći
napisaću ga ja
mesto i datum i,
ostale stvari koje idu uz to
neke buduće noći
svojim prahom
podićiću urnu na pijedastal
kakav zaslužuju kraljice
koje same sebi odsecaju glavu
verujućom giljotinom
u umetnost življenja beskrajne
postojanosti
neke buduće noći
napisaću istin(e)
bez objašnjavanja
odakle mi moć
javljanja iz drugih svetova
tu noć poklonila sam mu svoje kosti
Jelena Stojković Mirić
Tko želi učiti, evo prilike. Hvala od srca na pruženom doživljaju!!!
Lijep pozdrav, Jelena
Hvala Vam Mirko.
Lp
Zelo všeč!
Lp, Jošt Š.
Hvala vam Jošt!
Lp Jelena
Pesem o brezkrajni veri v umetnika in zmožnosti predajanja, srhljjiva atmosfera pesmi, iz katere rožljajo kosti, giljotina in samožrtvovanje - videti je le kot spodnja točka, kot prah, iz katerega nekoč izleti feniks ... čestitke,
Ana
Hvala Ana.
Lp
Jelena
Hvala, Mirko.
LpJ
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric
- 13. 02. 2016 ob 02:36
- Prebrano 949 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 226.96
- Število ocen: 7