Č U D O
Čudo moje, pa mi smo blizanci,
jedno drugom kuća i kašika,
ogledalo svemira u malom.
Svet bi bio posve drugačiji
bez mladeža ispod desnog oka
i ludisti između prstiju.
Kad me rađaš ja se sav naježim
od svetlosti i oštre beline,
i darova koji mi se nude.
Kad umirem, umirem bez straha,
znam da je sve to samo šala
i da ću se ponovo roditi.
Igračka sam na toplome dlanu,
a i ruka što konce povlači
da se igra zamrsila ne bi.
U jedno smo ništica okrugla,
bez jednoga i od toga manje,
a celi smo samo uporedo.
Ko dim ćemo kroz odžak otići
u bezličje neba velikoga
kad zidovi polegnu od kuće.
Čudo moje, čudi mi se, čudi,
sami ćemo plakati za sobom
dana toga kad se raščudimo.
Pozdravljen Mikailo,
blizu smo si, res je. In čudimo se. Dokler je tako se bomo še bolj bližali sebi
in drug drugemu, tako je. A smo si blizu. Kakorkoli.
Lepa pesem, nekako mi prihaja blizu.
Lep pozdrav, hope, Irena
Pa, jeste, čudo je pokretač svega i u nama i među nama.
Naravno, sve smo bliži ;)
Pozdravljam te !!!
S razlogom se čovjek zapita pred svijetom koji "nije imao početka i koji nikada neće imati svršetka" što je on i kakva je njegova uloga u svijetu i trajanju, pa to i u stihove pretoči. Mikailo, mislim da pjesma sadrži kvalitet koji se mora vrednovati.
lpm
E, moj Mirko, umetnost je samo štap koji nam pomaže da lakše pređemo s onu stranu brda...
Srdačan pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mikailo m.z.
- 09. 02. 2016 ob 03:29
- Prebrano 748 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 238.3
- Število ocen: 7