Svih tih godina živela sam od Tišine,
jedino ona mi se činila spremnom za obvladanje
tumačenja svih neispitanih i nesagledanih dubina
koje mi je u amanet ostavio pogled sa tvog levog ramena,
gde osim našeg odraza nije bilo ničega
u šta bi sumnja mogla ugristi.
Sve dane u tim godinama, mogla bih označiti
kao prolaznost koju ne mogu izmeriti
novim dimenzijama sebe u njima,
ni ožiljcima neponovljih, ošamućenih napora
u nastojanju da produže sećanje i uspore staranje svetlosti,
kao ni svakominutna tonjenja u neznano
sa naručjem punim vetrova koji me ukrštahu sa pohlepom.
Svih tih godina, svakog trena,
bejah nemilosrdno gonjena do ivice beskraja
gde kraljuju nedostajanje, čuđenje i želja
za sobom i tvojim dahom.
Svih tih godina ostah tiha i nema.
Svit, najlepša hvala za svetlobni dotik.
Oh, kako lepa pesem, draga Mirjana!
Objem in pozdrav,
Majda
toliko nostalgije, poezije i mira...
krasna pjesma
(ne znam zašto ali podsjeti me na Arsenovu Kuću pored mora)
lp, Vida
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vertigo
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!