ZASTANI
Ti
što koračaš kroz misli
i razbijaš tišinu gluvih dana
što se saplićeš o mrtve snove
i lutaš slepom ulicom nadanja.
Ti
što kidaš Mesec sa usana
cepaš noć iz nečijih nedara
i pelinom kitiš svadbarske kočije
a jad milošću nazivaš.
Ti
što usudom zoveš zemaljska stradanja
a saplićeš se o sopstvene slabosti
dok gral ti stalno izmiče
i ehom tvoj glas jedini odzvanja.
Ti
što verom mašeš
a u srce je ne stavljaš
poniznost u busanje pretvaraš
i obraz za aplauz prodaješ
Zastani...
Nije ti dato da sečeš kose
da bi blatnjave noge oprao
ni znamenje da bi neuke
u horde svoje stavljao.
Ni oganj da bi u njemu
nevine žrtve palio
i pod velom uma i reči
ego svoj pali hranio.
Jer drhtaćeš od istog krsta
kojim si druge krstio
ali biće kasno tada
jer tvoj te je Bog napustio.
Biljo - ovde si odlična !!!
Pozz- :)
"Ti
što verom mašeš
a u srce je ne stavljaš
poniznost u busanje pretvaraš
i obraz za aplauz prodaješ"
Nije ovo najbolji dio pjesme. Najbolji dio je cijela pjesma! Slažem se s Mikaelom kad je u pitanju ocjena ovog pjesničkog djela.
lpm
Mirko,zahvaljujem se na komentaru koji me naterao da se zamislim, jer tek sad postajem svesna da su retki oni koji razumeju o čemu pišem... Moje su pesme uglavnom metaforične i svesna sam da ljudi u svojoj površnosti ne žele i ne mogu da se udube ( na stranu jezička barijera)...Ovim ne smatram sebe velikim pesnikom, ali znam da posedujem određen izraz koji drugi nemaju...
Još jednom od srca hvala na komentaru i pažnji sa kojom pratiš moj rad.
lp Biljana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Biljana Gavrilović
- 02. 02. 2016 ob 20:01
- Prebrano 782 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 121.54