kada bi znala koliko često mislim na tebe
kazaljke na tvom satu bile bi stalno poklopljene
i svi predmeti čiji naziv ima početno slovo kao moje ime
ispadali bi iz tvojih ruku nespretno i neprestano
ali niko se nije dosetio da pravi takve satove
i malo koji predmet na slovo "Ž" počinje
možda neki zaboravljeni žeton
sa autobuske stanice
a vreme je stalo
i mi ne putujemo nigde

pa kako ćeš onda znati
a da to ne bude deo lažne magije
jer moja je misao oslobođena bilo kakvih poruka
i moj glas nije poziv sa nekog od besmislenih brojeva
već slika koja se prenosi umotana u platno
na dnu teškog drvenog sanduka

pitaću sve jezikoslovce
pitaću najudaljenije telegrafiste i radioveziste
kako se prenosila misao pre nego smo izmislili znakove i signale

a ako mi ne pomognu ni oni
ako mi ne pomognu ni najpoznatije telepate
pretvoriću se u još jednu misao o tebi koja ka tebi i sada putuje

Željko Medić Žac