Grabili smo (malo nam dato)
još se nije nazirao kraj,
i mislili, valjda, samo zato
što smo drčni pripada nam sjaj.

A onda su stigli dani drugi,
ljudi novi i pravila kruta.
Nađosmo se na zarasloj pruzi
gde je rampa k nebu podignuta.

Svako vuče sad u svoju stranu
da se smesti u omiljen kut.
Mi pređosmo rutu odabranu,
sam će dalje nastaviti put.

Mirni, tihi, ljubićemo ćutke
i sanjati kroz tuđe trenutke.

Mikailo m.z.