Nasmejala se, a ni sama nije znala zašto.
Iz čista mira, opustila je usne do tada zgrčene i izgrizene. Oni koji su je poznavali, bili su začuđeni, samo toliko - začuđeni. Drugi, međutim, vrteli su šakom.
"Kako je lep dan!" pomislila je i legla, a nije ni bila svesna da ne stoji.
Nasmejala se jedini put u životu.
Da, to su, i poznanici, i ne, istovetno shvatili-
"Ova žena, smeje se zadnji put , ne zovite Hitnu, gotova je."
Uvek kad prolazim tom ulicom, nasmešim se nepoznatoj zanesenjakinji u pomen.
Toliko.

Marina Adamović