nisem prazna
v meni je nič
ki poskakuje
prede
zasmehuje
laže
premaguje
teče
in preliva v krvi
preklet svet
ki so ga poselile
samice brez mleka
lovilke jutra
krivoglede odpiralke
pandorine skrinje
s kremplji na pokrovu
ki so ga osvojili
samci brez rogov
risalci zahoda
enonogi maratonci
nerodovitnih polj
z ušesi na lopati
svet
ki izginja v niču
in za njim mahajo
živijo
bele lise
karavan v črni luknji
Prekrasno...mnogo mi se dopala pesma ...BRAVO...
Ono što mene raduje, to je da Vesna Šare, posle objavljivanja zbirke "Sedam kotov moje sobe" nije prestala da napreduje. naprotiv, kao da sa još većim elanom istražuje moguće pravce i načine pesničkog izražavanja. A to je svojstveno samo onima čiji je kreativni, umetnički duh, potpuno posvećen onome čemu teže.
Bravo, i za ovu pesmu!
lp, Milen
Poslano:
29. 11. 2015 ob 07:26
Spremenjeno:
29. 11. 2015 ob 07:54
Hvala, Davor in Milen. :-)
Ne držim jaz pesmi, pesem drži mene in me noče izpustiti. :-)
Lp,
Vesna.
toliko tega je na svetu, a vsak izmed nas vidi vsako stvar po svoje, prav vsako. Le Nič imamo skupen, tja se vsi vrnemo, ta je vedno v nas. To je edini prostor, ki je presek naših množic ( malo po matematično, ampak prav ta asociacija me je ravnokar zadela ;). IN ne, ni treba interpretirati te pesmi, prav zato!
Krasna.
LP, lidija
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vesna Šare
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!