KOPITO VREMENA
U škripi guma, jedne prebrze vožnje,
izgubih želju da san ostvarim,
jedan sasvim običan san.
Mislim da želja i nije bila tako jaka,
ne mislim,
sada sam i sigurna.
Pokušavam da je podgrejem,
da vrelim kukačem otvorim
poklopac što je pao na dušu
težak, hladan kao stena...
Zakrivljenim žaračem raspaljujem
vatru, samo da osetim bar malo toplote...
Nije zima, kada pada sneg
i hladan vetar divlja...
Jelenu i srni,
svaka zima prija
laka su im kopita...
Zima je kada
čekanje bez nade
ubija.
28.11.2015
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 28. 11. 2015 ob 01:51
- Prebrano 587 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 238.1
- Število ocen: 10
