izašli smo

iz svetle martovske noći

nepotrošene do kraja

kao opčinjeni

početkom

beskrajnim početkom

a ipak...

otišli smo

različitim putevima

tako da

sada

ti imaš svoj mir

ja imam moja lutanja

svakom svoje

trajanje i nestajanje

davanje i uzimanje

i reči, reči, reči...

toliko je toga

što nije stalo u reči

ostalo nerečeno

i nedorečeno

zato što

nije bilo buđenja

tog jutra

kao da nije ni bilo jutra

ili ga se ja ne sećam...

naposletku

duguješ mi

samo polovinu noći

čudesne noći

svetle

martovske

Milen Šelmić