MOJ OTAC
Moj otac je bio čudak;
partizan,
četnik,
i dezerter.
Da - imao je 11 godina,
posle je bio pajkan i
UDBAŠ,
na kraju
- medicinski radnik.
Ipak,
najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete bile ludaci).
"Znaš. Ma, Branko i ja..."
Znam...
Živeo je uobičajeno -
na prvi pogled... Tvrdim;
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala.
Ali ubod kljunom - neoprostiv ti je.
Tata -
sećaš se kad si mi isekao usne?
Sećaš se?
To ne zaboravljam,
čuješ?
Pobegla sam negde... daleko, daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu.
Glupost: genetika je degenerična -
bežao si, vraćao se, s malom razlikom -
ti si sve zaboravio,
a ja - ukopala u sê sećanje.
Bolje da sam umrla mlada.
Bolje..
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
dos ta mi je
ta———–
(a gde ću sećanja???)
kamin(n)gs
Ne Marina, lepo in prav je da živiš. In lepo pišeš.
Lp, hope
Hvala, hope, uspomene budu nekad veoma teške, ali, da - živeti se mora, makar i pisanjem lečili dušu
L.p
Veoma emotivna pesma, kao da je na površinu iznela svu dubinu sećanja na detinjstvo, na figuru oca iza koje zjapi velika praznina - odsustvo majke. Odnos potomka sa roditeljem nije direktno povezan - ova dva subjekta nalaze se u mimohodu, i prostornom i vremenskom. Ali zato, praznina se popunjava ostavljenim tragovima - zapisima, trenucima istrzanim iz sećanja i osećanja.
Pozdrav, Marina
Hvala, jagoda... da ta sećanja na detinjstvo odjednom preplave celu dušu i isteku decenije osećaja; nisam ni shvatala kako se svaki trenutak urezuje i oslikava pravu biografiju čoveka.
Pozdrav
Čitao sam... tamo.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 20. 11. 2015 ob 00:04
- Prebrano 584 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 165.46
- Število ocen: 7