u mojoj utrobi vri crveni lotos
do bordo šišmiša ključa i kljuca
na kolena skače
čašicama se odskokom ulizuje
pada kameno na belopute tvari

podmićujem ga močvarnim dukatima
šašu sažvaće i pljune me u sedef beonjače na tabanima vrbe

koji je mesec, truleži?
zadahu pod paunovom maskom

zlo sunce izvodi šetnje na ulice
na povodcima sreće

utrobu grlim šapatom, pitomom basnom
ona vrisne na mene:
ćuti
usne mi odgrize butinu, list
pljune mi matericu u nebo

kurveštije bajke

oči pune čađave magle prosuće se niz betonske padine
otklikeraće do pekare
i neko će mi ih vratiti kao kusur
u radnji odustalih upornosti

vraćam se u ćutanje prvim vagonom
pod slovom kišobrana
gratis
od zaboravljenih klovnova kiše
kurveštije bajke venčane sa suncem
povraćaju krupne kriške ništavnosti koja mi masti kosu
odpornosti
…

Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric