Prolazila je godina

Sa zimom u najavi

I sa olujom u glavi

Kao posledicom svih

Drugovanja sa lošim vinom

I sa još gorim

Noćima bez snova

I sa još gorim

Snovima bez spokoja

Kad ste odlazili sa Helenom

Ona je imala

Tek nešto više od dve ipo

A ja negde oko

Dvesto i dve

Sa još dva mileniuma na plećima

I pedeset osam lanaca

Zakorovljene zemlje

U neizvesnom nasleđu

Pomislio sam da je čudno

Što idete jutarnjim

U pet i četrdeset

I što niste poneli golubove

Ptice su još uvek spavale

S glavama pod krilima

(kažu da golubovi

u to doba godine

sanjaju samo Vltavu ili Odru)

Heleni je bilo

Možda nešto više od dve ipo

A Vama i meni

Koliko nam je suđeno

(gotovo je nemoguće

brojati godine pogledima)

Golubovi su ostali

Uspavani

Nisam ih budio do danas

Nisam ni danas

Nisam se usudio da probudim

Vltavu ili Odru

Na njihovom i mom

Okovanom nebu

Danas izgleda prvi put

Nije ni krenuo

Jutarnji u pet i četrdeset

Osim

Što je moguće da sam zakasnio

Moguće je

Da mi je stao sat

I da više ništa ne kuca

Od onog dana

Kada ste otišli sa Helenom

Milen Šelmić