KIRKA
(iz ciklusa Mitološka bića)
ostavljam
kameno srce ostrva. isto grmlje
za rođenja i smrti. kresnice
munja orođene s crvenilom
kreste. krilima lepršam. vetar sam
koji pohodi noću
neveste mora. zabrađene crnom
svilom. tabanaću divlje
po tragu svinja i hordi
sitnih glodara iznad
dok kružiće smrt. i ona
koja nosi ime. zmijama
mamuzana Kirka. i krik
žene. nad vodama
još držeće
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 11. 11. 2015 ob 17:56
- Prebrano 542 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 150.91
- Število ocen: 7
