mi rubimo usne zajapurenom modrinom

ljubičica i grla dana paramo bodljama sunčevog

ježića. prašimo svoje kose peludima proključalih

perunika. neprestano nas hladi toplina

senjaka naših bokova, mokrih od rose

sa brčića bengalskih tigrova. za to vreme

nas čekaju galije od porcelana, zveckajući

u lukama naših drhtavica. u mekom šušnju

sapi purpurne ždrebadi naslućujemo jedno

drugome glasove – malaksale dimove

sa kubanskih plantaža duvana. grickajući

so sa školjki naših ušiju. ližući ušećerene

trepavice grožđanog pletiva. mi bockamo

sočnim iglama dana kitnjaste punđe dama

u razigranom kadrilu. topovi naših šapata

polegli u senovito runo namreškanih

dolina, sred žučljivih raskršća i trpeljivih

vrtoglavica, dok mi spavamo. spavamo

u zelenim pidžamama strpljenja, hvatajući

veverice naših snova

jagodanikacevic